Zdrava pizza

Kada sam otkrila da u LCHF ishrani mogu uvrstiti i nešto što jako volim, a to je pizza bila sam presrećna i spremna na izazov kako je spremiti.
Na internetu ima jako puno načina kako da napravite pizzu bez brašna. Probala sam nekoliko, međutim kada mi se nešto ne dopadne , odnosno nije po mom ukusu, ne želim ni postavljati recepte.
Ova cauliflower pizza je pun pogodak, i ko nije ljubitelj karfiola zavoleće ovu pizzu jer zapravo nema njegov ukus. "Testo " je dovoljno tanko, mekano, ukusno i ne rasipa se.
Za nadeve možete i sami eksperimentisati, ali moj vam je savet da prvo probate ovakvu, pa ako vam se dopadne biće prilika da eksperimentišete.

Potrebni sastojci :
1 manja glavica karfiola
malo morske soli
1 jaje
120 gr gaude
so morska po ukusu
krupno mleveni biber po ukusu
1 kašičica sušenog origana
4-5 polovina sun dried tomato
150 -200 gr gaude
3 čeri paradajza
5 crnih maslina
2 parčeta pršute, može i više

Priprema :
Karfiol pažljivo oprati iseći na cvetiće i samleti u bilo kakvom choperu. Za to vreme u šerpu staviti vodu i malo soli, i dodati samleven karfiol. Kad proključa kuvati još 5 minuta. Iscediti ga i ostaviti da se prohladi. Kada se karfiol prohladio staviti ga u kuhinjsku krpu ili gazu i ponovo ga dobro ocediti.
Tada karfiol stavite u činju u koju ćete praviti "testo" za pizzu. Sir izrendajte i dodajte ga u smesu, kao i jaje, potom i začine.
Zagrejte rernu , gornji i donji grejač na 230 stepeni. Na pleh obložen papirom za pečenje stavite "testo" i oformite u oblik koji vam odgovara, tako da smesa bude tanka i izjednačena. Pleh stavite u rernu i pecite 15 -20 minuta.
Dok se "testo" peče izblendirajte sun dried tomato.,izrendajte gaudu i isecite čeri paradajz na četvrtine .Kada  istekne vreme izvadite pleh i stavite nadev koji ste izblendirali. Nanesite na celu pizzu, zatim dodajte gaudu, čeri paradajz i masline. Sada ponovo stavite pizzu u rernu na 15 minuta.
Kada se završi pečenje dodajte listove pršute i uživajte u preukusnoj pizzi.

Brokoli potaž

Kada sam otkrila da se potaži najbrže spremaju, brzo sam ih uvrstila u "najlakše za spremiti" obroke. Nema mnogo mučenja oko seckanja, sve što je potrebno je povrće. 
Ja lično više volim kada u potaž dodam vodu u kojoj se kuvala kost od piletine ili junetine ili teletine sa lukom, celerom, paškanatom i ostalim povrćem koje ide u klasičnu domaću supu.
Ali vi ne morate, i bez temeljca potaž će biti izvrstan.

Potrebni sastojci :
30 gr putera
1 glavica crnog luka
1 okrugla tikvica
1 glavica brokolija
so morska po ukusu
kurkuma po ukusu
krupno mleveni šareni biber po ukusu
2 kutlače temeljca

Priprema :
Staviti u šerpu puter. Očistiti i iseći luk na komade po žellji , odnosno kako vam je najlakše. Zatim staviti u šerpu da se malo proprži. Tlikvicu oprati i odstraniti prednji i zadnji njen deo i neoljuštenu iseći tajođe na komade kako vam je zgodno.Zatim i tikvicu dodati u šerpu i kratko propržiti. Onda dodati opciono 2 kutlače temeljca i ostatk vode. Brokoli pažljivo oprati i odstraniti koren, tako da dobijete zasebne komade cvetova brokolija. Kada krene da ključa voda dodati začine i brokoli.
Kuvati još 5 minuta i skloniti sa vatre.
Uzeti štapni mikser i izmiksati sve u potaž. 
Vratiti na šporet još 5 minuta da se krčka i potaž je spreman za jelo.

Lettuce wrap

Ko voli sendviče, ovaj wrap je savršeno rešenje. Jednostavno se priprema, ukusno je, zgodno je i za poneti na posao.

Potrebni sastojci :
2 lista iceberg salate
3 parčeta pečenice
1 pečena paprika
1 list gaude
namaz od tzatzikija

Priprema :
Glavicu iceberg salate iseći tako da se odstrani samo koren, kako bi lakše izdvajali listove i pažljivo je operite. Staviti jednu na drugu i premazati tzatziki dresingom. Pečenu papriku očistite i odstranite od semenki i stavite je preko namaza. Preko toga stavite pečenicu, zatim gaudu i sve je dnostavno urolujte.
Da biste lakše jeli presecite wrap na pola i uživajte.

Zdravi tacos

Do ovog recepta sam došla tako da sam počela sa pravljenjem burgera, a završila sa tacosima :)
Burger je počeo da se raspada pa sam došla na ideju da napravim nešto još bolje. Uz jako malo truda dobijete savršen ručak.

Potrebni sastojci :
2 velika lista iceberg salate
2 kašike putera
1 glavica crnog luka
250 gr mlevenog junećeg mesa
2 kašičice gran padana
4 čeri paradajza
so morska po ukusu
krupno mleveni šareni biber po ukusu
tucana paprika
kurkuma
sušeni origano
20 ml vode

Priprema :
Staviti u tiganj puter, i dok se topi iseckati crni luk. U tiganj dodati mleveno meso, morsku so po želji i mleveni šareni biber. Zatim dodati luk, i ostale začine. U tiganj dodati vodu. Za to vreme čeri paradajz iseckati na četvrtine i dodati ga u meso.
Dinstati i u jednom trenutku će početi kožica od čeri paradajza da se skida. Vi je jednostavno odstranite. Nakon nekoliko trenutaka vaš nadev za takose je spreman.
Glavicu iceberg salate isecite tako da odstranite koren i onda će se listovi lakše odvajati.
Odvojite dva lista i stavite u dve činijice. zatim stavite nadev od mlevenog mesa. Preko možete ukrasiti , kao i ja kolutovima crnog luka, i dresingom tzatzikija. 

LCHF Snack - savršen čips

Ovaj snack je potpuno savršen uz film ili neko vince uz dodatak dobrog društva. Jednostavno se pravi i izuzetno je ukusno. Sastoji se od čipsa od sira i tzatziki dresinga.
Čips se jako jednostavno pravi.

Potrebni sastojci :
250 gr gaude
pek papir 
začini po želji (tucana paprika, kurkuma, biber, beli luk...)

Priprema :
Rernu zagrejte na 160 stepeni, gornji i donji grejač, Za to vreme na pleh stavite papir za pečenje.
Izrendajte sir. Na papir za pečenje stavljajte po male komade rendanog sira na gomilicu., pa preko dodajte kurkumu. Kada ste sve poređali , stavite u rernu i neka se peče oko 20 minuta. Proverite da vam ne zagori. 
Kada je gotovo , izvadite iz rerne i silikonskom špatulom uzimajte čips i stavite u posudu za čips. U drugu posudu sipajte  tzatziki dresing.

Salata kao obrok

Ova salata se vrlo jednostavno priprema, ukusna je i hranljiva.

Potrebni sastojci :

jedno pakovanje mix zelene salate

20 gr Gaude

50 gr domaće pečenice

1 kašika maslinovog ulja

so morska po ukusu

Tzatziki dresing 

Priprema :

Pakovanje mix zelene salate pažljivo operite mlakom vodom i dobro ocedite. Kada ste osedili posolite po ukusu, dodajte maslinovo ulje i sve dobro promešajte.

Stavite u tanjir, koji ćete oivičiti pršutom.

Zatim na salatu nožem za sir isecite gaudu i sve to prelijte tzatziki dresingom.

Tzatziki dresing

Ovo je izvorno grčka salata , ali sam ja ipak napravila ređe i koristim ga kao veoma ukusan i osvežavajući dresing. Priprema je krajnje jednostavna , 

Potrebni sastojci: 

2 duga krastavca

4 čena belog luka

pola vezice mirođije

so morska po ukusu

400 ml domaćeg kefira

malo maslinovog ulja

beli biber

po potrebi kašičica kisele pavlake

Priprema :

Krastavce pažljivo oprati, iseći krajeve i oguliti. Preseći na pola po dužini i odstraniti semenke, zatim izrendati, posoliti i ostviti da se dobro iscede. 

Za to vreme izgnječiti beli luk, dodati mirođiju, domaći kefir i malo maslinovog ulja i beli biber.

Kada se krastavc dobro ocededio dodajte u belu smesu i dobro promešajte, ukoliko vam gustina nije dovoljna možete opciono dodati kisele pavlake.

Dresing možete koristiti uz raznorazna jela. 

• 
  

Sun dried tomato

Sun dried tomato je izvorno sušeni paradajz na suncu, međutim probala sam da ga spremim u rerni i oduševila se njegovim ukusom. Priprema je krajnje jednostavna.

Potrebni sastojci :
8 zrelih paradajza
4 čena belog luka
1 kašika sušenog origana
125 ml ekstra devičanskog maslinovog ulja
so morska po ukusu , kao i mleveni biber

Priprema :
Zagrejati rernu na 150 ili 160 stepeni. Staviti papir za pečenje u pleh ,iseći paradajz na pola, izgnječiti beli luk  . U posebnu posudu stavite maslinovo ulje, izgnječen beli luk, origano, so i biber. 
Četkicom ili kašikom premazati svaku isečenu stranu paradajza.
Peći u zagrejanoj rerni oko 2 sata. 
Kada je paradajz gotov , izvaditi iz rerne i sačekati da se prohladi. Tako prohlađen paradajz možete staviti u teglu ili staklenu činiju i preliti ga sa maslinovim uljem i držati u frižideru. 
Ovaj sjajan prilog sam iskoristila za doručak sa pršutom, gaudom, maslinama, rotkvicama i sve to zalila kefirom.

Paprike i jaja

Jednostavan i brz doručak bi mogao ovako da izgleda. Priprema ne iziskuje puno vremena , a dovoljno je jak obrok da vas drži duži vremenski period. Kako je period pripreme zimnice i ajvara , ovo je sjajan predlog kako da iskoristite višak i napravite savršen i zdrav doručak.

Potrebni sastojci :

2 jaja

2 manje pečene paprike

puter 

morska so po ukusu

crni susam

parmezan

Priprema :

Iseckati pečenu, očišćenu papriku na kockice i propržiti je na puteru. Kada se malo proprži dodati jaja , posoliti po ukusu i mešati dok se ne napravi kajgana. Dodati crni susam i parmezan.

Ja sam nakon ovog obroka popila instant kafu, koju sam zasladila sa kockicom čokolade od 75 % kakaa i posula je kokosom.

Moćni napitak - KEFIR

Za ova čudotvorna zrnca sam čula još odavno , mada iskreno nisam baš bila oduševljena sa idejom da pijem nekakve "gljive". Kada sam prešla na LCHF način ishrane, kefir se značajno spominjao kao jedan od dozvoljenih napitaka. Bilo mi je interesantno kako su svi hvalili da je ukus osvežavajuć i neuporedivo lepši od kupovnog kefira. 

Čitajući razne komentare o njemu , kao i prednostima njegovog korišćenja, odlučila sam da nabavim moćnika i da mu dam šansu. Ubrzo sam naručila kavkaska zrnca i uverila se da je zaista postao jedan od Top 5 mojih omiljenih napitaka ikada.

Šta je kefir?

 Kefir je gusti tekući mlečni napitak koji se sastoji od ugljene kiseline (H2CO3) i etilnog alkohola (C2H5OH) i potiče sa područja Kavkaza. 

Postoji nekoliko vrsta kefira (npr. mlečni i vodeni kefir), ali ovde će se detaljnije govoriti samo o mlečnom kefiru. 

Mlečni kefir nastaje tako što se u kravlje, ovčije ili kozije mlijeko stavi kefirna kultura (radi se o simbiozi bakterija mlečne kiseline, streptokoka, mikrokoka i gljivica), te se tako ostave jedan do dva dana. Pri tome dolazi do fermentacije mleka.

U procesu fermentacije kefira nastaju različite aromatske supstance, kao i CO2. Kefir je bogat B vitaminima, a takođe sadrži i vitamin E. Optimalna temperatura je od 10°C do 25°C. Ovakav kremasti napitak ima kiselkast ukus.

Kefirna kultura, koja ima oblik gljive, može narasti do veličine oraha, gumene je konzistencije i sastoji se od proteina, masti i polisaharida koje proizvode različite bakterije. Ta kultura se razmnožava s vremenom i udvostruči masu za 14 dana. Suvišna kultura može se osušiti ili zamrznuta sačuvati i dati nekom drugom. Kultura ne sme dugo stajati u dodiru sa metalima.

Za industrijski proizveden kefir se obično ne koriste ovakve „gljivice“ nego hmelj i specijalno odabrane kulture bakterija koje ne odgovaraju kompleksnoj mikroflori prirodnog kefira, da bi tako dobijen napitak zadržao isti ukus. Drugi razlog zašto se ne koriste prirodne „gljivice“ kefira je što se pri skladištenju oslobađa ugljen dioksid što može izazvati eksploziju u originalnom pakovanju. Tradicionalni kefir sadrži mikrofloru koja se prilagođava sredini, na primer menja se sa godišnjim dobima.

Za one koji su na makrobiotičkoj ili veganskoj prehrani, kefirna zrnca se takođe mogu koristiti za pravljenje napitka od vode umjesto mleka. Jedino je potrebno malo više vremena da se “gljivice” transformišu u kefir kristale. U tom slučaju, kada se zrnca stavljaju u vodu potrebno je dodati malo smeđeg šećera i oguljen limun (da bi obogatili ukus dodaju se još: grožđice, suve smokve, marelice …)

Prednosti upotrebe moćnog napitka :

• Kefir je jeftin i lako se priprema kod kuće
• Kefir se koristi kako bi se obnovio unutrašnji ekosistem tela nakon korišćenja antibiotika
• Kefir se može koristiti za pripremu ukusnog napitka za decu
• Kefir je izuzetno hranjiv napitak za trudnice, dojilje, starije i one kojima je ugrožen imunološki sistem
• reguliše krvni pritisak
• deluje antibiotički i ublažava upale
• otklanja, odnosno koči razvitak novih metastaza
• pozitivan uticaj na imunološki sistem
• pomaže pri ostvarivanju bolje cirkulacije
• održava zdravu crevnu mikrofloru
• reguliše izmenu odbrambenih tvari u organizmu
• leči bolesti srca, udara i razgrađuje holesterol u žilama
• leči gušteraču, jetru i slezenu
• leči žuč, želudac i creva, čisti žučne kanale i otapa žučni kamenac
• leči obolele bubrege i bubrežne puteve
• reguliše mlitavost i umornost koji su prouzrokovani stresovima
• Kefir sadrži nekoliko važnih sojeva dobrih bakterija koje ne možemo naći u jogurtu.
• On takođe sadrži i kvasce kao što su Saccharomyces kefir i Torula kefir koji kontrolišu i eliminišu destruktivne patogene kvasce iz organizma. Na taj način naše telo postaje učinkovitije u pružanju otpora patogenim mikroorganizmima kao što su E. coli i crevni paraziti.
• Aktivni kvasci i bakterije koje se nalaze u kefiru, imaju mnogo veću nutritivnu vrednost nego što je ima jogurt jer pomažu u probavljanju hrane koju jedemo i održavaju debelo crevo čistim i zdravijim.
• Osim što sadrži dobre bakterije i kvasce, kefir ima i minerale i esencijalne aminokiseline koje pomažu telu kod oporavka i održavanja funkcija.
• Proteini iz kefira se delimično probavljaju i zbog toga ih tijelo lakše apsorbuje.
• Triptofan, jedna od esencijalnih aminokiselina, kojeg nalazimo u velikim količinama u kefiru, poznat je po svom svojstvu da deluje opuštajuće na nervni sistem.
• Kako kefir takođe sadrži i kalcijum i magnezijum, koji su takođe važni minerali za zdrav nervni sistem, prehrana koja uključuje kefir može imati relaksirajuće delovanje na nerve.

Sastav mlečnog kefira

• Mikroorganizmi: bakterije mlečne kiseline i kvasac
• Sastojci nastali vrenjem: ugljena kiselina i etil alkohol
• Hranjivi sastojci: proteini i polisaharidi
• Vitamini: vitamin A, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, vitamin B12, vitamin D, niacin
• Minerali: kalcijum, gvožđe, jod
• Voda

Ako se pitate da li možete probaviti laktozu (netolerantnost na laktozu), ukoliko ne konzumiram mlijeko i mlečne proizvode ili ih ne mogu dobro probaviti – da li je kefir dobar za mene?

Kvasac i dobre bakterije u kefirnoj kulturi iskoriste većinu laktoze (mlečnog šećera). Pojedite kefir na prazan želudac ujutro pre doručka ili za sam doručak i videćete kako ćete ga lako probaviti.

Način pripreme mlečnog kefira

Kod celog postupka pripremanja mlečnog kefira bitno je naglasiti da se ne sme koristiti ništa metalno (ni posuda, ni kašika, ni cediljka).
U plastičnu ili staklenu posudu prvo se na dno stavi kefirna kultura (pri dodavanju ne koristiti ništa metalno, radije se poslužite čistim rukama ili drvenom ili plastičnom kašikom). Metalno suđe može uzrokovati prerani gubitak delovanja kulture koja onda odumire.

Mleko koje je najbolje koristiti je kuvano sveže mleko. Međutim, u nedostatku takvog mleka, možete koristiti i bilo koju drugu dostupnu vrstu mleka (pasterizovano, nekuvano ili slično), jedino je bitno da je sobne temperature , kao i da  sadrži što veći procenat masnoće.

Na tako pripremljenu kulturu, dodajte mleko. Posudu prekrijte sa gazom ili je jednostavno zatvorite poklopcem i ostavite da stoji na sobnoj temperaturi. Koje vreme fermentacije je dovoljno zavisi od toga koliko kefirne kulture ste dodali i naravno o kojoj količini mleka se radi i naravno koliko kiseli napitak želite imati. Npr. ukoliko fermentirate 1l mlijeka, a dodali ste toliko kulture da vam je prekrila dno posude za mleko (npr. pakovanje od svežeg mleka), potrebno vam je 1 – 1,5 dana da dobijete gušću konzistenciju fermentisanog proizvoda. Takav proizvod je gušći od mleka, ali dovoljno tečan i srednje kiseo.

Nakon određenog vremena, procedite kefir kroz plastičnu cediljku ili gazu, najbolje u staklenu posudu, pa tako proceđen napitak staviti u frižider do konzumacije. 

Kefirnu kulturu koja je ostala u plastičnoj cediljki ili gazi, dobro operite u mlakoj vodi i ponovite postupak pripremanja kefira od početka.

Svaki put kada napravite novi napitak, broj “gljivica” će se povećati. Nakon nekog vremena njihov broj će biti toliko veliki da ćete ih morati podeliti svojim bližnjima ili  povećati količinu mleka koju fermentirate.

Ako ne želite odmah pripremati napitak, najbolje je ostaviti zrnca u posebnu (staklenu ili plastičnu) posudu, nasuti na njih dovoljno mleka da ih sve prekrije i ostaviti u frižideru 1-2 dana. Nakon tog vremena moćna zrnca su opet spremna za upotrebu.

Šta je LCHF ?

Ovaj blog je posvećen LCHF ( low carb high fat ) ishrani, koja se bazira na smanjenom unosu uglenjih hidarata , a povećanim unosom masti. Kada kažemo mast odmah mislimo na holesterol,međutim uz pomoć gospođe Anite Šupe i njenog sajta : http://anitasupe.com/shop/ , sam saznala da to ipak nisu nezdrave masti već način prehrane , kakvim su se hranili naši predci. , što predstavlja potpuno suprotno učenje od onog sa čime nas bombarduju već decenijama unazad. 

Svetski stručnjaci nas dugi niz godina upozoravaju na to da nam je holesterol jedan od smrtnih neprijatelja, ali taj mit je konačno razotkriven. Danas se skoro svakoj zdravoj osobi može dijagnostikovati „povišen“ holesterol jer se referentne vrednosti stalno snižavaju. Pre desetak-dvadeset godina ukupan holesterol od sedam-osam jedinica smatrao se potpuno normalnim, a danas se i onaj od preko pet snižava uz pomoć statina, lekovima na kojima farmaceutska industrija obrće milijarde dolara. Pritom se ne vodi računa o brojnim opasnim nuspojavama ovih lekova, koji se ljudima nameću potpuno bespotrebno.Brojne savremene studije pokazale su da povećan unos zasićenih masti u organizam ne utiče na ukupan holesterol niti na LDL holesterol, a samim tim ni na nastanak velikog broja kardiovaskularnih bolesti.  Takode, istraživanja su otkrila da su ljudi s niskim nivoom holestrola u krvi imali začepljenje krvnih sudova u jednakoj meri kao i oni sa visokim holesterolom. Totalni holesterol kao i LDL nisu pokazatelji rizika, ali to svakako jesu visoki trigliceridi, jednako kao i nizak HDL – zaštitni holesterol.  LCHF ishrana  obara i snižava  trigliceride i povećava HDL. Inače, opšte je poznato da povišene trigliceride i  masnu jetru uzrokuju šećer i škrob, a ne masti iz ishrane. Međutim, lekari u svakodnevnoj praksi, u slučaju ovih poremećaja, savetuju smanjenje masnoće u ishrani i povećano konzumiranje žitarica (krcatim škrobom, koji je čista glukoza).

LCHF ishrana razotkriva mnoge mitove kojima robuje današnje savremeno društvo i ukazuje na koje to prednosti ima ovakav način ishrane koji je zasnovan na  ribi, mesu, jajima, mnoštvu raznog povrća i prirodnih masnoća.U praksi to podrazumeva redukovano konzumiranje namirnica koje obiluju šećerom i skrobom, poput hleba, testenina, žitarica, krompira, pirinča i sl. 

Anita Šupe, diplomirana nutricionistkinja (diplomirala na univerzitetu u Geteborgu -Švedska, gde se čak trećina stanovnika hrani poštujući principe LCHF ishrane ) je kompletan plan ishrane sa jelovnicima prikazala u svojoj popularnoj knjizi pod nazivom „Istine & laži o hrani“ . 

Namirnice koje nisu dozvoljene :

• Sve vrste margarina;
• Rafinisana biljna ulja – sojino, kukuruzno, suncokretovo, ulje uljane repice i slično .
• komercijalne pekarske proizvode od pšeničnog brašna kao i samu pšenicu (nažalost, ova koju danas koristimo je genetski modifikovana, tako da je organizam više ne prepoznaje kao hranu).
• Šećer, kao i njegove zamene (glukozni, fruktozni sirupi) Veštački zasladivači, na primer, aspartam (nalazi se u mnogim proizvodima za decu, sokovima, slatkišima „bez šećera“)
• Gotova jela, mešavine začina, supe iz kesice i kocke za supu. jer sadrže opasne pojačivače ukusa (glutaminate)
• Industrijski prerađena hrana, komercijalne pekarske proizvode, keks, kolače, slatkiše, konzervirane namirnice...

Osnovne smernice za ovakav način ishrane :

Ja sam na LCHF naćinu ishrane od maja 2016. godine. i osećam da mi je dnevno dovoljan jedan pravi, konkretan obrok, koji se sastoji od komada mesa ili ribe, mnogo povrća i masnoće u kojoj se hrana pripremala. Normalnom porcijom smatra se 100 g do 150 g mesa ili 150 g do 200 g ribe, ali nije greška ako se pojede manje ili više. Skrobni deo obroka, kojim smo nekad punili želudac – krompir, hleb, testetnina ili pirinač – zamenjujemo povrćem. Takođe, LCHF način ishrane podrazumeva da u pripremi hrane koristimo prirodne masti (svinjska mast, maslac, gi, maslinovo i kokosovo ulje), ne upotrebljavamo nikakve lajt dresinge za salatu niti lajt majonez, koji su prepuni šećera, škroba i raznoraznih hemikalija, već koristimo punomasne prirodne sosove i majoneze od žumanaca, maslaca, maslinovog ulja, začinskog bilja. Prema LCHF ishrani, voće nije zabranjeno, a preporučuje se ono bobičasto voće: borovnice, maline, ribizle, kupine, jagode i si. Preporučuje se i limun, ali konzumaciju voća morate prilagoditi sebi.

Posle velikog niza godina sa iscrpljujućim dijetama, ili ishranom koja nam meri vreme koliko brzo da jedemo i kad da jedemo,, ovaj način ishrane mi ser posebno svideo jer možete jesti kad vam je volja i to namirnice koje će vas zasigurno zasititi na duži vremenski period.