Moćni napitak - KEFIR

Za ova čudotvorna zrnca sam čula još odavno , mada iskreno nisam baš bila oduševljena sa idejom da pijem nekakve "gljive". Kada sam prešla na LCHF način ishrane, kefir se značajno spominjao kao jedan od dozvoljenih napitaka. Bilo mi je interesantno kako su svi hvalili da je ukus osvežavajuć i neuporedivo lepši od kupovnog kefira. 

Čitajući razne komentare o njemu , kao i prednostima njegovog korišćenja, odlučila sam da nabavim moćnika i da mu dam šansu. Ubrzo sam naručila kavkaska zrnca i uverila se da je zaista postao jedan od Top 5 mojih omiljenih napitaka ikada.

Šta je kefir?

 Kefir je gusti tekući mlečni napitak koji se sastoji od ugljene kiseline (H2CO3) i etilnog alkohola (C2H5OH) i potiče sa područja Kavkaza. 

Postoji nekoliko vrsta kefira (npr. mlečni i vodeni kefir), ali ovde će se detaljnije govoriti samo o mlečnom kefiru. 

Mlečni kefir nastaje tako što se u kravlje, ovčije ili kozije mlijeko stavi kefirna kultura (radi se o simbiozi bakterija mlečne kiseline, streptokoka, mikrokoka i gljivica), te se tako ostave jedan do dva dana. Pri tome dolazi do fermentacije mleka.

U procesu fermentacije kefira nastaju različite aromatske supstance, kao i CO2. Kefir je bogat B vitaminima, a takođe sadrži i vitamin E. Optimalna temperatura je od 10°C do 25°C. Ovakav kremasti napitak ima kiselkast ukus.

Kefirna kultura, koja ima oblik gljive, može narasti do veličine oraha, gumene je konzistencije i sastoji se od proteina, masti i polisaharida koje proizvode različite bakterije. Ta kultura se razmnožava s vremenom i udvostruči masu za 14 dana. Suvišna kultura može se osušiti ili zamrznuta sačuvati i dati nekom drugom. Kultura ne sme dugo stajati u dodiru sa metalima.

Za industrijski proizveden kefir se obično ne koriste ovakve „gljivice“ nego hmelj i specijalno odabrane kulture bakterija koje ne odgovaraju kompleksnoj mikroflori prirodnog kefira, da bi tako dobijen napitak zadržao isti ukus. Drugi razlog zašto se ne koriste prirodne „gljivice“ kefira je što se pri skladištenju oslobađa ugljen dioksid što može izazvati eksploziju u originalnom pakovanju. Tradicionalni kefir sadrži mikrofloru koja se prilagođava sredini, na primer menja se sa godišnjim dobima.

Za one koji su na makrobiotičkoj ili veganskoj prehrani, kefirna zrnca se takođe mogu koristiti za pravljenje napitka od vode umjesto mleka. Jedino je potrebno malo više vremena da se “gljivice” transformišu u kefir kristale. U tom slučaju, kada se zrnca stavljaju u vodu potrebno je dodati malo smeđeg šećera i oguljen limun (da bi obogatili ukus dodaju se još: grožđice, suve smokve, marelice …)

Prednosti upotrebe moćnog napitka :

• Kefir je jeftin i lako se priprema kod kuće
• Kefir se koristi kako bi se obnovio unutrašnji ekosistem tela nakon korišćenja antibiotika
• Kefir se može koristiti za pripremu ukusnog napitka za decu
• Kefir je izuzetno hranjiv napitak za trudnice, dojilje, starije i one kojima je ugrožen imunološki sistem
• reguliše krvni pritisak
• deluje antibiotički i ublažava upale
• otklanja, odnosno koči razvitak novih metastaza
• pozitivan uticaj na imunološki sistem
• pomaže pri ostvarivanju bolje cirkulacije
• održava zdravu crevnu mikrofloru
• reguliše izmenu odbrambenih tvari u organizmu
• leči bolesti srca, udara i razgrađuje holesterol u žilama
• leči gušteraču, jetru i slezenu
• leči žuč, želudac i creva, čisti žučne kanale i otapa žučni kamenac
• leči obolele bubrege i bubrežne puteve
• reguliše mlitavost i umornost koji su prouzrokovani stresovima
• Kefir sadrži nekoliko važnih sojeva dobrih bakterija koje ne možemo naći u jogurtu.
• On takođe sadrži i kvasce kao što su Saccharomyces kefir i Torula kefir koji kontrolišu i eliminišu destruktivne patogene kvasce iz organizma. Na taj način naše telo postaje učinkovitije u pružanju otpora patogenim mikroorganizmima kao što su E. coli i crevni paraziti.
• Aktivni kvasci i bakterije koje se nalaze u kefiru, imaju mnogo veću nutritivnu vrednost nego što je ima jogurt jer pomažu u probavljanju hrane koju jedemo i održavaju debelo crevo čistim i zdravijim.
• Osim što sadrži dobre bakterije i kvasce, kefir ima i minerale i esencijalne aminokiseline koje pomažu telu kod oporavka i održavanja funkcija.
• Proteini iz kefira se delimično probavljaju i zbog toga ih tijelo lakše apsorbuje.
• Triptofan, jedna od esencijalnih aminokiselina, kojeg nalazimo u velikim količinama u kefiru, poznat je po svom svojstvu da deluje opuštajuće na nervni sistem.
• Kako kefir takođe sadrži i kalcijum i magnezijum, koji su takođe važni minerali za zdrav nervni sistem, prehrana koja uključuje kefir može imati relaksirajuće delovanje na nerve.

Sastav mlečnog kefira

• Mikroorganizmi: bakterije mlečne kiseline i kvasac
• Sastojci nastali vrenjem: ugljena kiselina i etil alkohol
• Hranjivi sastojci: proteini i polisaharidi
• Vitamini: vitamin A, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, vitamin B12, vitamin D, niacin
• Minerali: kalcijum, gvožđe, jod
• Voda

Ako se pitate da li možete probaviti laktozu (netolerantnost na laktozu), ukoliko ne konzumiram mlijeko i mlečne proizvode ili ih ne mogu dobro probaviti – da li je kefir dobar za mene?

Kvasac i dobre bakterije u kefirnoj kulturi iskoriste većinu laktoze (mlečnog šećera). Pojedite kefir na prazan želudac ujutro pre doručka ili za sam doručak i videćete kako ćete ga lako probaviti.

Način pripreme mlečnog kefira

Kod celog postupka pripremanja mlečnog kefira bitno je naglasiti da se ne sme koristiti ništa metalno (ni posuda, ni kašika, ni cediljka).
U plastičnu ili staklenu posudu prvo se na dno stavi kefirna kultura (pri dodavanju ne koristiti ništa metalno, radije se poslužite čistim rukama ili drvenom ili plastičnom kašikom). Metalno suđe može uzrokovati prerani gubitak delovanja kulture koja onda odumire.

Mleko koje je najbolje koristiti je kuvano sveže mleko. Međutim, u nedostatku takvog mleka, možete koristiti i bilo koju drugu dostupnu vrstu mleka (pasterizovano, nekuvano ili slično), jedino je bitno da je sobne temperature , kao i da  sadrži što veći procenat masnoće.

Na tako pripremljenu kulturu, dodajte mleko. Posudu prekrijte sa gazom ili je jednostavno zatvorite poklopcem i ostavite da stoji na sobnoj temperaturi. Koje vreme fermentacije je dovoljno zavisi od toga koliko kefirne kulture ste dodali i naravno o kojoj količini mleka se radi i naravno koliko kiseli napitak želite imati. Npr. ukoliko fermentirate 1l mlijeka, a dodali ste toliko kulture da vam je prekrila dno posude za mleko (npr. pakovanje od svežeg mleka), potrebno vam je 1 – 1,5 dana da dobijete gušću konzistenciju fermentisanog proizvoda. Takav proizvod je gušći od mleka, ali dovoljno tečan i srednje kiseo.

Nakon određenog vremena, procedite kefir kroz plastičnu cediljku ili gazu, najbolje u staklenu posudu, pa tako proceđen napitak staviti u frižider do konzumacije. 

Kefirnu kulturu koja je ostala u plastičnoj cediljki ili gazi, dobro operite u mlakoj vodi i ponovite postupak pripremanja kefira od početka.

Svaki put kada napravite novi napitak, broj “gljivica” će se povećati. Nakon nekog vremena njihov broj će biti toliko veliki da ćete ih morati podeliti svojim bližnjima ili  povećati količinu mleka koju fermentirate.

Ako ne želite odmah pripremati napitak, najbolje je ostaviti zrnca u posebnu (staklenu ili plastičnu) posudu, nasuti na njih dovoljno mleka da ih sve prekrije i ostaviti u frižideru 1-2 dana. Nakon tog vremena moćna zrnca su opet spremna za upotrebu.

Šta je LCHF ?

Ovaj blog je posvećen LCHF ( low carb high fat ) ishrani, koja se bazira na smanjenom unosu uglenjih hidarata , a povećanim unosom masti. Kada kažemo mast odmah mislimo na holesterol,međutim uz pomoć gospođe Anite Šupe i njenog sajta : http://anitasupe.com/shop/ , sam saznala da to ipak nisu nezdrave masti već način prehrane , kakvim su se hranili naši predci. , što predstavlja potpuno suprotno učenje od onog sa čime nas bombarduju već decenijama unazad. 

Svetski stručnjaci nas dugi niz godina upozoravaju na to da nam je holesterol jedan od smrtnih neprijatelja, ali taj mit je konačno razotkriven. Danas se skoro svakoj zdravoj osobi može dijagnostikovati „povišen“ holesterol jer se referentne vrednosti stalno snižavaju. Pre desetak-dvadeset godina ukupan holesterol od sedam-osam jedinica smatrao se potpuno normalnim, a danas se i onaj od preko pet snižava uz pomoć statina, lekovima na kojima farmaceutska industrija obrće milijarde dolara. Pritom se ne vodi računa o brojnim opasnim nuspojavama ovih lekova, koji se ljudima nameću potpuno bespotrebno.Brojne savremene studije pokazale su da povećan unos zasićenih masti u organizam ne utiče na ukupan holesterol niti na LDL holesterol, a samim tim ni na nastanak velikog broja kardiovaskularnih bolesti.  Takode, istraživanja su otkrila da su ljudi s niskim nivoom holestrola u krvi imali začepljenje krvnih sudova u jednakoj meri kao i oni sa visokim holesterolom. Totalni holesterol kao i LDL nisu pokazatelji rizika, ali to svakako jesu visoki trigliceridi, jednako kao i nizak HDL – zaštitni holesterol.  LCHF ishrana  obara i snižava  trigliceride i povećava HDL. Inače, opšte je poznato da povišene trigliceride i  masnu jetru uzrokuju šećer i škrob, a ne masti iz ishrane. Međutim, lekari u svakodnevnoj praksi, u slučaju ovih poremećaja, savetuju smanjenje masnoće u ishrani i povećano konzumiranje žitarica (krcatim škrobom, koji je čista glukoza).

LCHF ishrana razotkriva mnoge mitove kojima robuje današnje savremeno društvo i ukazuje na koje to prednosti ima ovakav način ishrane koji je zasnovan na  ribi, mesu, jajima, mnoštvu raznog povrća i prirodnih masnoća.U praksi to podrazumeva redukovano konzumiranje namirnica koje obiluju šećerom i skrobom, poput hleba, testenina, žitarica, krompira, pirinča i sl. 

Anita Šupe, diplomirana nutricionistkinja (diplomirala na univerzitetu u Geteborgu -Švedska, gde se čak trećina stanovnika hrani poštujući principe LCHF ishrane ) je kompletan plan ishrane sa jelovnicima prikazala u svojoj popularnoj knjizi pod nazivom „Istine & laži o hrani“ . 

Namirnice koje nisu dozvoljene :

• Sve vrste margarina;
• Rafinisana biljna ulja – sojino, kukuruzno, suncokretovo, ulje uljane repice i slično .
• komercijalne pekarske proizvode od pšeničnog brašna kao i samu pšenicu (nažalost, ova koju danas koristimo je genetski modifikovana, tako da je organizam više ne prepoznaje kao hranu).
• Šećer, kao i njegove zamene (glukozni, fruktozni sirupi) Veštački zasladivači, na primer, aspartam (nalazi se u mnogim proizvodima za decu, sokovima, slatkišima „bez šećera“)
• Gotova jela, mešavine začina, supe iz kesice i kocke za supu. jer sadrže opasne pojačivače ukusa (glutaminate)
• Industrijski prerađena hrana, komercijalne pekarske proizvode, keks, kolače, slatkiše, konzervirane namirnice...

Osnovne smernice za ovakav način ishrane :

Ja sam na LCHF naćinu ishrane od maja 2016. godine. i osećam da mi je dnevno dovoljan jedan pravi, konkretan obrok, koji se sastoji od komada mesa ili ribe, mnogo povrća i masnoće u kojoj se hrana pripremala. Normalnom porcijom smatra se 100 g do 150 g mesa ili 150 g do 200 g ribe, ali nije greška ako se pojede manje ili više. Skrobni deo obroka, kojim smo nekad punili želudac – krompir, hleb, testetnina ili pirinač – zamenjujemo povrćem. Takođe, LCHF način ishrane podrazumeva da u pripremi hrane koristimo prirodne masti (svinjska mast, maslac, gi, maslinovo i kokosovo ulje), ne upotrebljavamo nikakve lajt dresinge za salatu niti lajt majonez, koji su prepuni šećera, škroba i raznoraznih hemikalija, već koristimo punomasne prirodne sosove i majoneze od žumanaca, maslaca, maslinovog ulja, začinskog bilja. Prema LCHF ishrani, voće nije zabranjeno, a preporučuje se ono bobičasto voće: borovnice, maline, ribizle, kupine, jagode i si. Preporučuje se i limun, ali konzumaciju voća morate prilagoditi sebi.

Posle velikog niza godina sa iscrpljujućim dijetama, ili ishranom koja nam meri vreme koliko brzo da jedemo i kad da jedemo,, ovaj način ishrane mi ser posebno svideo jer možete jesti kad vam je volja i to namirnice koje će vas zasigurno zasititi na duži vremenski period.